Залихе (значење, ризици) | Процес трансакција зајмовима

Шта је зајам?

Стање зајма односи се на зајам у којем зајмопримци са портфељем прихватљивих хартија од вредности осигуравају капитал или финансирају одређене инвеститоре са поседовањем значајног капитала. Они су подједнако спремни да склопе уговорни уговор о паркирању својих средстава са одговарајућим зајмопримцима у замену за хартије од вредности.

  • Колатерали који се користе за обезбеђивање зајма сматрају се веома важним и вредним за зајмодавца. Обезбеђене акције су предузећа јавног сектора која котирају на главним признатим берзама. Они су неоптерећени тако да се лако могу ликвидирати на тржишту.
  • Зајмодавац може размотрити физичко власништво над обезбеђењем током периода зајма. Ако зајмопримац не плати зајам, зајмодавац ће задржати колатерализоване залихе код себе. Зајмодавац би требало да врати зајам дужнику након што плати износ зајма са каматама.
  • Стање зајма, као у случају стандардних комерцијалних зајмова, има фиксну каматну стопу. Стање зајма могло би бити осигурано и оно без осигурања. Осигурани зајам може такође бити конвертибилни зајам предвиђен уговором да би се након одређеног периода, или под одређеним условима, зајам претворио у удео у капиталу, који се заснива на унапред одређеној стопи.

Ризици за зајмодавце и зајмопримце у зајмовима

Размотримо ризике за зајмодавце и зајмопримце.

За зајмодавце

Зајмодавци, када издају зајмове, губе ако вредност колатерализоване хартије од вредности падне као тржишна вредност хартије од вредности која ће се кретати у складу са тржишним факторима који су ван контроле. У таквом случају, вредност обезбеђења понуђеног за обезбеђивање зајмова не гарантује дугорочно.

Када вредност гаранције осигурања падне, тада ове хартије од вредности постају недовољне да покрију преостали износ зајма. Касније зајмопримац не подмирује обавезе по зајму, а зајмодавци ће искусити губитке јер вредност хартије од вредности није довољна да покрије вредност издатог зајма.

За зајмопримце

Док зајмопримци држе своје одговарајуће акције или било које друге акције као обезбеђење да би обезбедили износ зајма, зајмодавац ће имати користи од трансакције у случају да зајмопримац не плати зајам. Повећава шансе да зајмодавац постане власник предузећа јер поседује тражену гаранцију са правом гласа.

За власнике предузећа могло би бити страшно искушење ако су зајмодавци закључили трансакцију са једином намером да стекну власништво над целокупним предузећем са припадајућим правом гласа.

Залихе као посао

Многа предузећа послују и функционишу са једином намером да обезбеде финансирање трансакција заснованих на залогима. Овај посао помаже зајмопримцу да обезбеди финансирање на основу вредности хартија од вредности и њихове подразумеване волатилности и кредитне способности. Посао обично израчунава ЛТВ у складу са банкама и финансијским институцијама када се процењује вредност куће пре него што се осигура хипотека на дому.

  • У случају компанија које немају акцијски капитал и ограничене су загарантованим зајмовима, врло су важно средство за осигурање финансирања, јер се сматрају квази-капиталом. У овим компанијама финансирање путем зајма сматра се дугорочном инвестицијом.
  • Обично га користе компаније основане са циљем друштвене сврхе. Стање зајма се сматра јефтиним поступком за финансирање пројекта са нижим улагањима.
  • Стање зајма је идеално за пословање са високо етичким пројектом; разлог је што не тражи правни савет, па је зато добар за организације малих предузећа.

Следе критичне тачке које треба забележити у случају зајма:

  • Максимални износ који би се издао са зајмовима;
  • Датум доспећа када ће кредит бити откупљен;
  • Фиксна каматна стопа на износ зајма који се наплаћује;

Процес обављања трансакција залогом зајма

  • Зајмопримци којима су потребна средства зајмодавца уписују чек на кредитну линију и исти их достављају жираним средствима на банковни рачун. Процес позајмљивања може захтевати депоновање обезбеђења уз обезбеђење које претходно није било укључено у обезбеђење. Зајмопримац може делимично или у целости отплатити главницу, укључујући камате зајмодавцу, према условима договореним у уговору.
  • Ако зајмопримац по основу зајмодавца не подмири обавезе потраживања, зајмодавац има законско право да прода полог за наплату својих обавеза.
  • Прихватљиви зајмопримци у трансакцијама зајма зајмовима варирају од појединачних до заједничких инвеститора. Износ зајма у зајму може варирати од 10.000 до 5 милиона долара или чак више у случају појединаца високе нето вредности. Рочност ових зајмова прилагођава се у складу са захтевима страна у трансакцији. 5 година је уобичајено доспеће у трансакцијама деоница кредита.

Предности зајма

Различите предности су следеће.

  • У данашњем динамичном корпоративном свету, сваком предузећу је пријеко потребан капитал, који посао може прикупити путем финансирања дуга или капитала. На залихама, финансијско предузеће задржава сопствене акције као обезбеђење за обезбеђивање финансија.
  • Главна корист за зајмопримце је та што не би требало да врате зајмодавца за акције које се продају. Осигурати финансирање за нове стартупе је веома тешко, јер немају кредитну историју. За стартупе је зајам једина опција за добијање потребног износа зајма за вођење посла.

Мане зајмова

Различити недостаци су следећи.

  • Продаја акција ради осигурања нових финансијских средстава значи да се посао одриче делимичног пословања са зајмодавцима, што укључује потенцијални удео будуће зараде и профита. Ако се посао покаже позитивним и добро послује у поређењу са вршњацима, постоје шансе да ће се вредност акција које се послују повећати много већа од вредности зајма који се позајмљује.
  • Добро је позната чињеница да акционари имају законска и гласачка права, која донекле ограничавају радње предузећа у њихову корист. Како зајмодавци постају нови акционари, очекује се да одузму део добити који би иначе припадао постојећим акционарима.

Закључак

  • Дионице зајма су корисне када постоје већи захтеви за средствима, на пример за куповину некретнина или преузимање било ког текућег посла итд. Залихе се разликују од позајмица хартија од вредности у којима брокери или банке позајмљују хартије од вредности да би искористили цену кретања хартија од вредности.
  • На пример, у краткотрајној продаји банке позајмљују хартије од вредности инвеститорима да књиже добитак када вредност вредносног папира падне и купе исте по тренутној нижој цени и поново враћају гаранцију банци.