Економски примери | 5 најбољих примера економије из стварног света
Примери економије
Следећи економски пример даје преглед најчешћих економских фактора и система. Немогуће је пружити цео низ примера који се баве свим варијацијама у свакој ситуацији, јер постоје стотине таквих економских теорија и фактора. Сваки економски пример наводи тему, релевантне разлоге и додатне коментаре по потреби
Економија је грана друштвених наука која проучава силе које одређују оптимално коришћење оскудних ресурса. То је процес којим се анализирају снаге и слабости привреде. Студија економије забринута је за сваки фактор и ентитет који доприноси и има користи од друштва, где фактори укључују дистрибуцију производа, као и потрошњу добара и услуга, а ентитет укључује појединце, пословне субјекте, владе, као и нације.
Будући да су ресурси оскудни, ентитети морају да организују и координирају своје напоре како би правилно распоређивали расположиве ресурсе како би постигли максимално задовољство.
Размотримо 5 најбољих реалних примера економије -
Примери економије из стварног света
Економију можете боље разумети користећи неке опште примере или примере из стварног света: -
Пример # 1 - Понуда и потражња
Овај пример економије је најосновнији концепт економије слободног тржишта који помаже у одређивању праве цене за добро или услугу. На пример. стартуп компанија жели да на тржиште уведе свеж производ и жели да пронађе праву цену за свој производ. Рецимо да производ кошта компанију 100 долара, а производни капацитет је 5000 јединица. Дакле, компанија која је анкетирала да мери потражњу за производом по различитим ценама као што је приказано у наставку и израчунава добит.
На графикону можемо видети да се потражња смањује порастом цена.
Најбоља цена је 190 долара где компанија остварује највећи профит.
Пример # 2 - Трошкови прилика
Када се одређени правац деловања одабере одустајањем од другог, то се назива опортунитетним трошковима. тј. када одаберете нешто, морате платити трошкове неодабира следећу најбољу алтернативу. На пример. рецимо да Марта има 20000 долара које би могла или да уложи у фиксне депозите, да заради 10% годишњег приноса годишње или да користи износ за више студије. Марта је одлучила да новац уложи у своје студије. Опортунитетни трошак је поврат од 10% (који се годишње сложи).
Пример # 3 - Потопљени трошак
Потопљени трошак се не може повратити. То је неповратни трошак. На пример. фармацеутска компанија жели да лансира нови лек. За спровођење програма истраживања и развоја за њихов нови производ троши 0,5 милиона долара. Студија каже да лек има више нежељених ефеката и да се стога не може маргинално произвести. Потрошених 5 милиона долара за истраживање и развој умањен је трошак и не би требало да утиче на доношење одлука.
Пример # 4 - Закон опадајућег маргиналног поврата
Каже да у одређеном тренутку запошљавање додатног производног фактора узрокује релативно мањи пораст производње.
Пример економије - Џон, пољопривредник соје, одлучује да примени закон смањења приноса како би измерио број ђубрива која ће се применити на својој фарми. Открио је да ће употреба ђубрива дефинитивно надувати производњу до одређене границе након које продуктивност почиње да опада јер обимна употреба ђубрива чини усев отровним.
Џон прави економску анализу и бележи следећи резултат:
Као што јасно можемо видети, употреба ђубрива повећава продуктивност усева соје. Маргинална производња почиње да се смањује употребом ђубрива од 30 кг, додајући још 10 кг, што доводи до пада производње са 170 на 90 тона. Међутим, укупна производња соје наставља да расте до 50 кг ђубрива, након чега Џон примећује пад приноса и тако гранични приноси постају негативни.
Пример # 5 - Трговински рат
Када нација, у циљу заштите своје домаће индустрије и стварања радних места, почне да намеће више царине или подиже своје тренутне царине (порези који се увозе током увоза робе и услуга) одређеној земљи извозници, а друга (држава извозница) узвраћа подизањем царина на увоз од стране бивше државе, тако створена конфликтна ситуација назива се трговинским ратом.
Америчко-кинески трговински рат најактуелније је економско питање широм света где су САД покренуле серију протекционистичких мера, а Кина им је узвратила. Економски рат између две велике економије не утиче само на сопствену економију већ је у великој мери утицао на глобалну економију.
Неке чињенице о две нације: -
Извоз
- Према Википедији у глобалном извозу, Кина је на првом месту са извозном вредношћу од 2,3 билиона долара, а следе САД са другим рангом.
- Највећи увозник кинеских производа у САД чија је вредност увоза 539 милијарди долара
- Док је амерички извоз у Кину износио само 120,3 милијарде долара
БДП
- САД су највећа економија на свету са БДП-ом од 19,39 билиона долара.
- Кина са експоненцијалним растом током протеклих деценија стоји поред САД-а са БДП-ом од 12,01 билиона долара.
Утицај на економију супарничких жупанија
- Због високих царина, цене увезене робе расту, што смањује потражњу. Уз малу потражњу, понуда се смањује, што резултира ниском производњом. Због ниске производње, трошкови производње расту, што опет надувава цене. Запослени остају без посла ствара незапосленост.
- Укупни БДП зависи како од домаће продаје, тако и од извоза. Домаћа производња опада јер је потребна роба доступна по високим стопама, а извоз се смањује јер и друге земље повећавају своје царине које смањују захтеве. Тако се БДП смањује.
- Због финансијске невоље у земљи, савезне банке повећавају каматне стопе у оквиру своје монетарне политике како би управљале падом БДП-а, растом цена и условима инфлације. Веће каматне стопе повећавају трошкове капитала за предузећа.
- Стресно економско стање ствара несигурност код инвеститора (домаћих и страних) да сачекају неко време и потраже будуће могућности. Тако се улагања смањују.
Утицај на глобалну економију
- Према ММФ-у, очекивани раст светске економије ће пасти са 3,9% (као што је раније предвиђено) на 3,7%.
- И америчка и кинеска економија морају се суочити са значајним падовима. Према ММФ-у, кинески економски раст могао би пасти са 6,2% на 5,00%.
- Инфлација у Венецуели (земљи која је под економском и финансијском кризом) могла би следеће године достићи 10 милиона%.
- ММФ је упозорио да америчко-кинески трговински рат чини свет "сиромашнијим и опаснијим местом"