Стварни рачуни (дефиниција, примери) | Шта су стварни рачуни?

Дефиниција стварних рачуна

Стварни рачуни су рачуни који не затварају своја стања на крају финансијске године, али исти задржавају и преносе своје завршно стање из једне у другу обрачунску годину и тако даље. Другим речима, закључно стање ових рачуна у једној обрачунској години постаје почетно стање наредне обрачунске године. Ови рачуни се називају и сталним рачунима.

Златно правило које се односи на стварни рачун је да организација треба да задужи оно што долази у организацији и да кредитира ставке које излазе из организације.

Примери стварних рачуна

Следе ставке које су присутне у финансијским извештајима предузећа које се сматрају примерима.

# 1 - Имовина

Било који ресурс пословне организације који је у власништву организације и има новчану вредност која може помоћи у стварању прихода, а такође је доступан и за подмиривање обавеза организације, имовина је предузећа. Имовина се даље класификује у две различите категорије које су следеће:

  • Материјална средства: Имовина која се може видети или додирнути сматра се материјалном имовином. Пример материјалне имовине укључује новац, намештај, инвентар, зграду, машине итд.
  • Нематеријално Имовина: Различна имовина која се не може осетити или додирнути сматра се нематеријалном имовином. Примери нематеријалне имовине укључују патенте, гоодвилл или заштитни знак итд.

# 2 - Обавезе

То су законске, финансијске обавезе које организација дугује неком другом. Примери обавеза су зајмови који се подмирују, потраживања која укључују повериоце, рачуне итд.

# 3 - Акционарски капитал

Акционарски капитал је вредност имовине која је на располагању акционарима предузећа након исплате доспеле обавезе. Примери истих су задржана зарада, обичне акције итд.

Записи у стварне рачуне

Узмимо пример господина Кс, који се бави куповином и продајом различитих мобилних телефона у подручју где се налази његово предузеће. У том послу је купио намештај, чија је вредност била 5.000 долара, плативши исти за њега. Анализирајте исто узимајући у обзир стварне рачуне.

У случају горњег примера, унос дневника за трансакцију у књигама рачуна господина Кс биће следећи:

У горњем запису дневника постоји интеракција између две различите врсте имовине, тј. Намештаја и рачуна готовине, који су класификовани као стварни рачуни. Прво, рачун намештаја терети се према правилу, тј. Терети оно што долази, а готовински рачун се књижи према правилу, кредит који се угаси. Оба се извештавају у билансу стања предузећа.

Предности

Предности су следеће:

  • Улазак у дневник постаје лакше због правила задуживања које улази и кредитирања онога што се гаси, јер појашњава на којој страни, тј. На страни задужења или кредитној страни је потребно књижити.
  • Обезбеђује завршни биланс имовине и обавеза који се извештавају у билансу стања, а затим преносе у следећу обрачунску годину.

Мане

Мане су следеће:

  • Ако постоји грешка у завршном стању стварних рачуна у било којој обрачунској години, онда се у наредној обрачунској години такође преноси иста грешка. То се дешава пошто је завршно стање једне обрачунске године почетно стање наредне обрачунске године.

Важне тачке

Различите важне тачке су следеће:

  • Ови рачуни су приказани у билансу стања организације, која извештава о капиталу, обавезама и имовини предузећа.
  • Реч „Стварно“ овде се односи на трајну и трајну природу ових рачуна. Ови рачуни остају активни од почетка пословања до његовог краја.
  • Златно правило које је применљиво је да организација треба да задужи оно што долази у организацији и да кредитира ставке које излазе из организације.

Закључак

Стварни рачуни, познати и као стални рачуни, су стања на рачунима која се преносе из једне у другу обрачунску годину. тј. закључно стање у једној обрачунској години предузећа постаје почетно стање наредне обрачунске године у његовом билансу стања. Примери укључују имовину, обавезе и капитал акционара. Остаје активан од почетка пословања до краја. На неким од ових рачуна могуће је имати привремено нулто стање.